Još jedan odličan tekst Tanasića. Na Zapadu je u toku pravi rat do istrebljenja protiv tzv. "humanističkih" oblasti koji je posledica jedne od najgroznijih totalitarnih ideologija našeg vremena - one koja tvrdi da je tržište najbolji rukovodilac i merilo svih društvenig i pojedinčevih vrednosti. Veliki deo naše političke i obrazovne elite, u skladu sa svojim palanačko anti-palanačkim zabludama, bez ikakvog kritičkog razmišljanja poslušno sledi ovaj sumanuti pravac. Zato je od ključnog značaja da se misleći ljudi poput Tanasića tome javno usprotive uobličavanjem i objavljivanjem razloga koji jasno pokazuju pogubnost ovakvih poteza.
Preporuke:
42
2
2
četvrtak, 13 jun 2019 20:57
amin
Bravo Nikola.
Preporuke:
30
1
3
četvrtak, 13 jun 2019 21:48
dave
Ja sam zavrsio Prvu Zemunsku gimnaziju. I to je (bila) jedna institucija vredna postovanja. Voleo bih da sam ja mogao da napisem nesto ovako lepo kao Nikola. Svaka cast! Nazalost, "pleme moje snom mrtvijem spava"...
Preporuke:
27
2
4
četvrtak, 13 jun 2019 22:23
@ Galen
Evo jedan primer sa Zapada.
Princ Vilijam, sada vojvoda od Kembridža, drugi na listi naslednika prestola UK je imao ovakvo obraziovanje.
Prvo je završpio istoriju umetnosti na iuniverzitetu.
Tu je studirao sa svojom buidućom ženom, sada vojvotkinjom od Kembrodža. Kad je diplomirao istoriju umetnosti nije se zaposlio u nekom muzeju ili školi nego je upisao jednogodišnji kurs za vožnju helikoptera i zaposlio se u gorskoj službi spasavanja kao vozač helikoptera.
Naravno drugi ljudi nisu u toj pre svega materijalnoj situaciji da uče radi obrazovanja jedan "umetnički" fakultet, a zatim jednu visoko stručnu profesiju da bi mogao da radi i zarađuje.
Sada je na porodičnim finansijama koje njegova i ujedno kraljnjevska porodica stiče na način da ga sad ne opisujem.
Uglavnom to je primer da se vidi razlika između obrzovanja i radnog osposobljavanja.
To na Zapadu znaju, a kod nas, nisam siguran.
Preporuke:
19
2
5
četvrtak, 13 jun 2019 22:46
Tako bre Nidzo!
Tu udri, tu si dobar.
Preporuke:
17
1
6
petak, 14 jun 2019 00:26
teletabis
Prvo bih istakao da o informatici u Srbiji govore oni koji nemaju pojma šta je informatika. Zato ne treba da se čudimo što se sve ovako rešava naopako.
U Srbiji kažete INFORMATIKA obično se podrazumeva sedenje za računarom i programiranje u lepoj kancelariji, lepa platica, … E pa to baš nije tako. Informatika je široka oblast specijalizovanog znanja i rada, podeljena na veliki broj specijalizacija. A posao je vrlo naporan i stresan. Ko mi ne veruje neka proba.
Koliko u Srbiji ne zna niko šta je informatika i šta je programer pogledajte oglase za posao informatičara - sedam u jedan, pet u jedan - programer, ilustrator, prevodilac, znanje nekoliko programskih jezika, rad sa bazama podataka, …
I najinteresantnije je da ni jedna stručna škola nije dobila odeljenje za programiranje programskih mašina ili industrijskih manipulatora (koje mi pogrešno zovemo robotima) u proizvodnji. Baš čudno?
Preporuke:
15
3
7
petak, 14 jun 2019 11:37
drugo mišljenje
Ne slažem se.
Ono što je potrebno kod nas jeste određivanje nacionalne grupe predmeta - obaveznih - i isto toliko onih koji se mogu birati. Tako je skoro svuda u razvijenom svetu, tako je skoro u celoj Evropi.
Tako se može preći na već poznat, proveren, i dobar sistem. Ne izmišljati tzv. reforme posle kojih sve ostane isto, samo s mnogo novih propisa u kojima se niko ne snalazi, a, npr. u dnevnicima ni posle 30 godina iskustva malo ko zna kako se popunjavaju pojedine rubrike, administracija i obrasci su kao u 19. veku.
Preporuke:
4
13
8
subota, 15 jun 2019 00:17
zaudaranje
Smešna su mi ova sentimentalna sećanja na gimnaziju isto koliko i na Jugoslaviju, socijalizam, Broza i sve ono drugo što je pokopalo Srbe i Srbiju.
Gimnazija je loša škola, s premnogo predmeta koji se najvećim delom bubaju. Ima polupismenih đaka, ima nevaspitanih đaka, i ti loši određuju ton jer im se ne može ništa, kao ni lošim nastavnicima. To je suština sistema koji je ovde već tri četvrti veka - loše se podržava i prolazi, pametni a osetljivi i pristojni trpe. Kao i u svim drugim delovima društva i sistema.
Ako ima neka dobra gimnazija, kao određena škola, to je zato što svako pravilo ima izuzetak, pa se desi da ima u nekoj školi i dobrih nastavnika u većini, i dobrih đaka.
Srbija je u dubokom raspadanju i blatu i u njoj teško da ima nešto dobro.
Preporuke:
4
20
9
nedelja, 16 jun 2019 02:34
Krle
Ministarstvo prosvete je nadlezno i za gimnazije pa nikakva odluka ne moze da bude nezakonita. Moze da ukida ili da uvodi smerove po svom nahodjenju i po svojoj proceni. A to se u mnogim skolama u Srbiji i desava pa nikom nista. Kog zanima moze posle gimnazije i bilo kog smera da upise slavistiku pa neka dalje radi cuvanju i odrzavanju i stvaranju te nacionalne svesti koja nam nedostaje.
.jpg)
Princ Vilijam, sada vojvoda od Kembridža, drugi na listi naslednika prestola UK je imao ovakvo obraziovanje.
Prvo je završpio istoriju umetnosti na iuniverzitetu.
Tu je studirao sa svojom buidućom ženom, sada vojvotkinjom od Kembrodža. Kad je diplomirao istoriju umetnosti nije se zaposlio u nekom muzeju ili školi nego je upisao jednogodišnji kurs za vožnju helikoptera i zaposlio se u gorskoj službi spasavanja kao vozač helikoptera.
Naravno drugi ljudi nisu u toj pre svega materijalnoj situaciji da uče radi obrazovanja jedan "umetnički" fakultet, a zatim jednu visoko stručnu profesiju da bi mogao da radi i zarađuje.
Sada je na porodičnim finansijama koje njegova i ujedno kraljnjevska porodica stiče na način da ga sad ne opisujem.
Uglavnom to je primer da se vidi razlika između obrzovanja i radnog osposobljavanja.
To na Zapadu znaju, a kod nas, nisam siguran.
U Srbiji kažete INFORMATIKA obično se podrazumeva sedenje za računarom i programiranje u lepoj kancelariji, lepa platica, … E pa to baš nije tako. Informatika je široka oblast specijalizovanog znanja i rada, podeljena na veliki broj specijalizacija. A posao je vrlo naporan i stresan. Ko mi ne veruje neka proba.
Koliko u Srbiji ne zna niko šta je informatika i šta je programer pogledajte oglase za posao informatičara - sedam u jedan, pet u jedan - programer, ilustrator, prevodilac, znanje nekoliko programskih jezika, rad sa bazama podataka, …
I najinteresantnije je da ni jedna stručna škola nije dobila odeljenje za programiranje programskih mašina ili industrijskih manipulatora (koje mi pogrešno zovemo robotima) u proizvodnji. Baš čudno?
Ono što je potrebno kod nas jeste određivanje nacionalne grupe predmeta - obaveznih - i isto toliko onih koji se mogu birati. Tako je skoro svuda u razvijenom svetu, tako je skoro u celoj Evropi.
Tako se može preći na već poznat, proveren, i dobar sistem. Ne izmišljati tzv. reforme posle kojih sve ostane isto, samo s mnogo novih propisa u kojima se niko ne snalazi, a, npr. u dnevnicima ni posle 30 godina iskustva malo ko zna kako se popunjavaju pojedine rubrike, administracija i obrasci su kao u 19. veku.
Gimnazija je loša škola, s premnogo predmeta koji se najvećim delom bubaju. Ima polupismenih đaka, ima nevaspitanih đaka, i ti loši određuju ton jer im se ne može ništa, kao ni lošim nastavnicima. To je suština sistema koji je ovde već tri četvrti veka - loše se podržava i prolazi, pametni a osetljivi i pristojni trpe. Kao i u svim drugim delovima društva i sistema.
Ako ima neka dobra gimnazija, kao određena škola, to je zato što svako pravilo ima izuzetak, pa se desi da ima u nekoj školi i dobrih nastavnika u većini, i dobrih đaka.
Srbija je u dubokom raspadanju i blatu i u njoj teško da ima nešto dobro.